Dekolte

Želim da ti poklonim svoj dekolte,

preplavljen venama plavim,

koje, od širine grudnog mi koša,

žele da iskoče van kože

pod kojom su.

U ogledalu se vidi jasno -

pore mi bride,

i jedino pod tvojim prstima

taj tanak epiderm,

rastrzan između ključnih kostiju,

mogao bi doći do vazduha.

Tvoji prsti dotakli bi

i ovu medno drvenu tavanicu,

za kojom vape linije u mom grlu,

koja mi je nadomak glasa,

ali bez i jednog pokreta,

iako sam baš danas

prvi put uspela da poletim.

Tvoji prsti zasigurno bi rado

pristali da im moja bedra budu postelja,

bela i mirisna kao tvoj veliki i meki

kraljevsko plavi jastuk,

iako je veličina

tvojih sanjalačkih kriterijuma

nesaglediva.

Ipak, moja bedra bila bi

solidno pogodan izbor,

ili još bolje – potez.

Znam da je sve to privid -

sve, zarad sveže popucalog baršun-dekoltea,

rastrzanog samim sobom – tobom,

dovoljno da zariješ svoj pogled i misli

u njega,

i da pomisliš

koliko samo voliš tu toplinu,

koja isparava na samo jednu reč,

kao toplota koju stvara led.

Onda - smiraj dana

za moj krvotok

i tvoju suptilno žilavu strast.